...?
Ponekad pozelim da znam sta ce biti sutra. Da li se preko noci moze nesto bitno promeniti?! Da li sutra otvaram oci u svetu ljubavi... Pitam se do kada cu se sa istom nadom, buditi nasmejana... kada ce i poslednja nada u njega, u ljude umreti... Cudno je to kako posle svih razocarenja, jos uvek verujem ljudima... Da li to znaci da je moja dusa velika?! Sigurno da je tako! Gledam sve padove s' vedrije strane, snaznija sam i jaca...sto me ne ubije, jaca me. Sta mogu sklona sam ulepsavanju... Ne zalim se ja, da ne shvatite pogresno, nisam ja izgubljena heroina u zlom svetu - nista slicno tome, samo razmisljam o zivotu... Ljudi u mom gradu nemaju neodredjeno misljenje o meni, ili me vole i dive mi se, ili mrze i zavide mi. Ali u sustini niko mi se ne suprotstavlja, niko mi ne smeta i ne dira me...a ni ja druge! Mene su povredili samo oni do kojih mi je stalo, ali vremenom prestaje da bude vazno... Sve je to <<ZIVOT>>...
