Budi svoj, sledi svoje instikte... A onda mozes postati moj! ;P
Hocu da znas da mi nije svejedno;
i da nisam zla;
i da ne radim to iz neke namere nanosenja zla;
ili da bih nesto dokazivala!!!
Radim onako kako se osecam;
i po nahodjenju, spontano;
ponekad ne misleci o vaznim stvarima!!!
Komplikujem i onda nemam objasnjenje za neke stvari!
Ali to sam ja... takva kakva jesam!
Pa, makar i naopaka!
Ponekad pozelim da znam sta ce biti sutra. Da li se preko noci moze nesto bitno promeniti?! Da li sutra otvaram oci u svetu ljubavi... Pitam se do kada cu se sa istom nadom, buditi nasmejana... kada ce i poslednja nada u njega, u ljude umreti... Cudno je to kako posle svih razocarenja, jos uvek verujem ljudima... Da li to znaci da je moja dusa velika?! Sigurno da je tako! Gledam sve padove s' vedrije strane, snaznija sam i jaca...sto me ne ubije, jaca me. Sta mogu sklona sam ulepsavanju... Ne zalim se ja, da ne shvatite pogresno, nisam ja izgubljena heroina u zlom svetu - nista slicno tome, samo razmisljam o zivotu... Ljudi u mom gradu nemaju neodredjeno misljenje o meni, ili me vole i dive mi se, ili mrze i zavide mi. Ali u sustini niko mi se ne suprotstavlja, niko mi ne smeta i ne dira me...a ni ja druge! Mene su povredili samo oni do kojih mi je stalo, ali vremenom prestaje da bude vazno... Sve je to <<ZIVOT>>...
Hej, ljudoWi moji dragi.... proslo 1007 godina kako vam nisam pisalo ja... :) Zelio sam NET, muchisimo! :) Swashta neshto je novo... Btw: bile smo u SARAJEWU... Shoping! Wieeee! :) Kupili smo swashta lepoooo... Volim shoping!!! :P Videla sam drage ljude i suuuper mi je bilo! :) Samo je bilo jaaaaaako kratko, ali sta je tu je!
Joj juche sam videla NJEGA! Kaze: "Gde si to krenula?" {ja se u sebi mislim: "Sta TEBE boli cosak gde sam ja posla?!"} i kazem: "Evo..." i ona najblentavija faca na svetu, on ostade bez texta i kao:"Cuj "EVO!" ...?" I ne znam sta mi bi ja mu se isplazim najvise sto mogu... 15 ljudi se nasmejalo, a on zbunjen k'o malo dete... Okrenem se i demonstrativno odem, kako samo ja mogu, a drustvo za mnom smiju se, cestitaju mi... a ja se osecam k'o Alisa u Zemlji Cuda, ne znam sta osecam, ni zasto sam tako odreagovala, ali rekoh malo teatralisanja nije na odmet, ako nista bas sam ga zbunila! Znate to je onaj moj bivshi... he he he
I odoh ja sad u skolu, da ako danas prodjem bez prenosa... Mada, to je nemoguce postalo u zadnje vreme,svaki dan me 'pukne' po jedan najmanje... ali kazu moje drugarice da bi im bez mene zivot bio monoton i dosadan... :) :) :)
